User:Expoterarium
Između jednog i četiri procenta ljudskog genoma, odnosno dva odsto njegovih gena, dolazi od neandertalaca, našeg najbližeg rođaka koji je živeo pre oko 400.000 godina i koga više nema već 30.000 godina, precizirali su istraživači čija je studija objavljena u američkom naučnom časopisu "Science" koji nosi datum 7. maj.
"Od sada možemo da kažemo da je, prema najvećoj verovatnoći, bio jedan transfer gena između neandertalaca i ljudi", istakao je Ričard Grin, profesor biomolekularnog inženjeringa na Univerzitetu Kalifornija u Santa Kruzu, vodeći autor studije.
Prema istraživačima, taj genski transfer dogodio se pre 50.000 do 80.000 godina, verovatno kada su prvi homo sapiensi napustili Afriku i sreli ljude Neandertala na Bliskom istoku, pre nego što su se proširili po Evroaziji.
Činjenica da su se genski otisci neadertalaca pojavili u genomu individue evropskog i azijskog porekla, ali ne kod Afrikanaca izgleda da potvrđuje tu hipotezu. Između ostalog, nijedan gen homo sapiensa nije bio pronađen u genomu neandertalca sekvencioniranom na osnovu dela DNK koji potiče od tri fosilne kosti koje potiču iz pećine Vindija kod Varaždina u Hrvatskoj koje datiraju između 38.000 i 44.000 godina.
Istraživači, među kojima su bili i oni sa Instituta Maks Plank, uporedili su genom neandertalca sa genomom pet ljudi modernog doba koji dolaze uz Afrike, kao i Francuske, Kine i Nove Gvineje.
Oni su takođe izvršili poređenje sa genomom šimpanze čijih je 99,8 odsto gena identično onima čoveka. Neandertalac je bio 99,7 odsto genetski identičan sa modernim čovekom i 98,8 odsto sa šimpanzom. Zajednički predak čoveka, neandertalca i šimpanze potiče iz perioda pre pet do šest miliona godina.
Neandertalac i covek su se razišli u evolucionom stablu u periodu između 270.000 i 440.000 godina, zaključili su istraživači i naglasili da su te dve vrste bile vrlo slične, ali da su razlike veoma zanimljive.
Genetska evolucija čoveka posmatrana je preko gena koji igraju ključnu ulogu u mentalnom razvoju i kranijalnoj strukturi.